Država većinski vlasnik kompanije „Progres“

Bez autora
Jul 18 2011

Država koja ima 40 odsto akcija „Progresa“ uskoro će postati većinski vlasnik ove kompanije koja u Knez Mihailovoj ulici poseduje 6.800 kvadrata poslovnog prostora. Razlog su dugovanja „Progresa“ prema javnim preduzećima i državi od ukupno 435 miliona dinara. Uprava carina od „Progresa“ nije mogla da naplati 72 miliona dinara. Fondu za razvoj „Progres“ duguje 8,6 miliona, „Gradskoj čistoći“ 23 miliona, Poreskoj upravi 76, a Upravi javnih prihoda 255 miliona dinara. Odluka o konverziji duga u kapital doneta je pre petnaest dana. Njome je državi u „Progresu“ praktično povećano vlasništvo na 51 odsto. Država je sada vlasnik svih nekretnina ove uvozno-izvozne firme. Najvrednija je zgrada u centru Beograda na uglu ulica Kneza Mihaila i Zmaj Jovine od blizu 7.000 kvadrata. „Progres“ je vlasnik i 180 kvadrata na Novom Beogradu, vile od 427 kvadrata na Malom Lošinju u Hrvatskoj, 2.000 kvadrata u Zagrebu, kao i poslovnog prostora u Sarajevu, benzinske stanice i hiljade kvadrata u Krnjači.

Država većinski vlasnik kompanije „Progres“Država koja ima 40 odsto akcija „Progresa“ uskoro će postati većinski vlasnik ove kompanije koja u Knez Mihailovoj ulici poseduje 6.800 kvadrata poslovnog prostora.

Razlog su dugovanja „Progresa“ prema javnim preduzećima i državi od ukupno 435 miliona dinara, saznaje „Blic“.

Uprava carina od „Progresa“ nije mogla da naplati 72 miliona dinara. Fondu za razvoj „Progres“ duguje 8,6 miliona, „Gradskoj čistoći“ 23 miliona, Poreskoj upravi 76, a Upravi javnih prihoda 255 miliona dinara. Odluka o konverziji duga u kapital doneta je pre petnaest dana. Njome je državi u „Progresu“ praktično povećano vlasništvo na 51 odsto.

Država je sada vlasnik svih nekretnina ove uvozno-izvozne firme. Najvrednija je zgrada u centru Beograda na uglu ulica Kneza Mihaila i Zmaj Jovine od blizu 7.000 kvadrata. „Progres“ je vlasnik i 180 kvadrata na Novom Beogradu, vile od 427 kvadrata na Malom Lošinju u Hrvatskoj, 2.000 kvadrata u Zagrebu, kao i poslovnog prostora u Sarajevu, benzinske stanice i hiljade kvadrata u Krnjači.

- Država će sada preuzeti obevezu restrukturiranja „Progresa“, a onda ga za dve-tri godine i prodati - kaže naš izvor. On napominje da je ova beogradska kompanija u kojoj trenutno radi tridesetak ljudi, u ozbiljnim finansijskim problemima. Prošle godine su poslovali sa gubitkom od 203 miliona dinara. Imaju i tri sudska spora.

Država je ovu kompaniju htela da proda pre tri godine, ali tender, i pored pet prijavljenih investitora, nije uspeo. Prvi krug privatizacije u „Progresu“ obavljen je 2001. godine kada su zaposleni i penzioneri i drugi mali akcionari dobili 54 odsto akcija, a 46 odsto pripada Akcijskom i PIO fondu.

U kompaniji danas smatraju da za nastavak privatizacije postoje pravne smetnje.

- Račun je duži period u blokadi, tako da postoji mogućnost da neki od poverilaca i pokrenu stečaj - navodi se u pismu kompanije od 31. marta ove godine u koje je „Blic“ imao uvid.

„Progres“ je nekad važio za firmu koja je obavljala važne državne poslove. Zajedno sa bivšim direktorom Mirkom Marjanovićem pamti se po čuvenom gasnom aranžmanu sklopljenim s Rusijom. Pre 19 godina, Marjanović je sa ruskom firmom „Gaseksport“ osnovao „Progresgas trejding“ za posredovanje u nabavci ruskog gasa za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Marjanović je od 1973. radio u predstavništvu „Progresa“ u Moskvi, a 1979. izabran je za generalnog direktora te firme. Za predsednika Vlade Srbije imenovan je 1994, a na toj funkciji je ostao do 2000. godine.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik